Ђорђе Бојанић: Зашто се одричемо наше ћирилице?

Страшно је што и данас скоро сви називи на продавницама и фирмама су исписани латиницом и са терминима који не припадају нашем језику… а имамо најлепше писмо и језик ,,ћирилицу“.

Српска ћирилица се налази пред истребљењем.

Питам се зашто све преписујемо, данас је све исписано на енглеском језику „Black Friday“ (црни петак који је стигао из Америке…) Halloween (Ноћ вештица), све то мени ружно и понизно делује, као да свој језик и писмо немамо, као да живимо у туђини.

Зашто немамо свој дан куповине (снижења), пример ,,радосна субота” или ,,породични петак”, овако исписан, на ћирилици? Зашто се не угледамо баш на те Енглезе, Французе, Русе, Бугаре, Грке, Кинезе… они чувају свој језик, код Руса, Бугара кока-кола је исписана на њиховој ћирилици (тако и треба).

Бранили су нам ћирилицу да користимо због ,,југословенства”, како у Краљевини тако и у комунизму (због братства и јединства)… ко нам сада прави проблем? Ту нам нико није крив ни у једном режиму до нас самих, све нам је туђе лепше и слађе, све смо олако прихватали.

Сетимо се српских и хрватских лингвиста и културних радника који су донели 10. децембра 1954. године ,,Новосадски књижевни договор” у коме је, у трећој тачки Закључака, стајало да су „латиница и ћирилица равноправни”. Међутим, иако се у свим републикама СФРЈ учила и ћирилица, у пракси су само Срби користили оба писма, док су Хрвати и Муслимани користили само латиницу. Убрзо су и све ћириличне машине за куцање замењене латиничним… ми то ни тада нисмо разумели, као ни данас што не разумемо проблем енглеских натписа фирми, бутика, продавница, радњи.

Страшно је што и данас скоро сви називи на продавницама и фирмама су исписани латиницом и са терминима који не припадају нашем језику, а имамо најлепше писмо и језик ,,ћирилицу”.

Погледајте само колико тв станица, дневних новина, часописа и портала користи латиницу, зашто?

Али, то смо ми, зато се овако и осипамо и све нас је мање и мање. Што се не запитамо где су то све биле Српске земље и ко данас живи на тим Српским територијама, погледајмо Црну Гору, Македонију, Босну, Лику, Далмацију, Северну Албанију… а тамо сада живе нове нације, језик, црква, изврнута историја. Све бивши Срби, који се лако одрекоше корена, ђедова и Српства… као и ми у матици што се одрчемо свог писма ,,ћирилице”… Никако да се опаметимо, да више ценимо и поштујемо своје вредности и тековине. Да не заборавимо да је ћирилично писмо оно у којем свако слово има свој знак и своју душу.

Пример, како може…

Можда би било најбоље да се уведе порез на називе фирми и производа који су исписани на латиници или страном језилку, одатле да кренемо и држава да има додатни приход, што свакако није лоше.

Учимо своју децу да негују ћрилично писмо, тако што ћемо им одбити сваку поруку написану латиницом (један од примера за родитеље), али ћирилично писмо многи у Србији доживљавају као превазиђено и архаично, што је највећа трагедија.

Нико од нас неће бити мањи „грађанин света“ ако користи писмо којим су писали наши стари.

Али, добро, то смо ми…

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја


Извор: Српска историја

One thought on “Ђорђе Бојанић: Зашто се одричемо наше ћирилице?”

  1. Шта да кажемо, када данас у анкети за добијање пензионерске картице, прво питање гласи: ДА ЛИ СЕ СЛАЖЕТЕ ДА ПЕНЗИОНЕРСКА КАРТИЦА БУДЕ НА ЛАТИНИЦИ? Сами себи смо највећи непријатељи, не треба нам нико са стране…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.